Završio je prvu beogradsku gimnaziju u periodu od 1878-85, a zatim upisao prirodno-matematički odsek filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije u Beogradu završio je 1889. godine. Posle toga, u septembru 1889. god., otišao je u Pariz radi daljeg školovanja i spremanja prijemnog ispita za upis (Visoka normalna škola, naučni odsek). Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. god. Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. god odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni, pred komisijom profesora: Šarl Ermit, Elip Pikari, Pol Penleve i stekao stepen doktora matematičkih nauka. Njegov doktorat je bio iz oblasti diferencijalnih jednačina. Godine 1894. postao je profesor za matematičku grupu predmeta na Velikoj školi u Beogradu, nasledivši na tom mestu Dimstrija Nešića. Prilikom izbora imao je samo jedan glas više od protiv kandidata Petra Vukićevića. Kralj Aleksandar Karađorđević ga je svojim ukazom 22. oktobra 1894.god. postavio za profesora matematike na Velikoj školi. Alas je u to vreme bio jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine. Predavao je mnogim generacijama do odlaska u penziju 1938. god. Konstruisao je hidrointerator i sa njima osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. god. Kada je 1905. god. Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet među prvih osam redovnih profesora koji su dalje birali ceo nastavni kadar bio je i Mika Alas. Predavao je i na Filozofskom fakultetu gde je 1908/09 bio dekan. Godine 1939 postao je počasni doktor Beogradskog univerziteta. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda. Po svom radu i rezultatima Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare. Njegova zasluga je posebno velika što je bio osnivač beogradske matematičke škole. Sve doktorske disertacije iz matematike odbranjene na Beogradskom univerzitetu od 1912 do Drugog svetskog rata bile su pod njegovim mentorstvom. Bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, a posle rata je bio rezervni oficir. Bavio se kriptografijom, njegovi carski sistemi su dugo godina korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Godine 1941. on je ponovo pozvan u rat kao rezervni oficir. Nemci su ga zarobili ali su ga posle nekog vremena pustili zbog bolesti. Profesor Mihailo Petrović Alas je umro 8. juna 1943. godine u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu.

	Prirpemila:
	Zorana Mijailović