E-mail: dacomath@yahoo.com
Web: www.matematicar.in.rs
ISTORIJA MATEMATIKE
 |
Matematika je vrlo prosta i moze se objasniti samo jednom recenicom! Ljudi su poceli da broje ovce, a onda su se stvari zakomplikovale ... |
Matematika nema opšte prihvaćenu definiciju, u širem smislu je posmatramo kao proučavanje pojmova količine (aritmetika), strukture (algebra), prostora (geometrija) i promene (analiza). Najstariji sačuvani tekstovi o matematici su Plimpton 322 (vavilonska matematika oko 1900. p.n.e), Rajndov papirus (egipatska matematika, između 2000. i 1800. p.n.e) i Moskovski papirus (egipatska matematika, oko 1890. p.n.e). |
 |
|
VAVILONSKA MATEMATIKA |
Mesopotamija, područje između i oko Eufrata i Tigra, bila je kolevka jedne od, ili, možda bolje rečeno nekoliko najstarijih kultura. Govoreći o matematici stare Mesopotamije podrazumevamo ostavštinu Sumera, Vavilonaca, Asiraca, Akađana, Kaldejaca i drugih naroda koji su u pojedinim razdobljima živeli na delovima tog područja. Pismo te kulture bilo je primitivno slikovno pismo, ali je ono već vrlo rano postalo veoma stilizovano, poprimivši oblik nazvan klinasto pismo, zbog običaja urezivanja znakova pomoću klinu sličnog pisaćeg pribora u pločice od meke gline koje su kasnije pečene na suncu. Sredinom 19. veka ˝dešifrovano˝ je klinasto pismo. Nađeni se tekstovi relativno lako čitaju. Vavilonci su za predočavanje brojeva koristili heksagezimalni brojevni sistem – sistem s bazom šezdeset. To je bio prvi sistem u kojem je jedan te isti znak, mogao označavati različite brojeve već prema mestu, odnosno prema poziciji koju zauzima. Vavilonci nisu imali šezdeset različitih znakova za brojeve od nule do 59, već su svaki takav broj ispisali sa samo dve vrste znakova: po jedan vertikalni, uski za svaku jedinicu i po jedan tupi za svaku deseticu, drugim rečima, pojedine znakove heksagezimalnog sistema su ispisivali aditivno u dekadnom sistemu. Vavilonci taj nedostatak donekle ublažili time što bi predočavale ˝znakove˝ između kojih je trebala biti nula ostavili veći razmak. S priličnom se sigurnošću može utvrditi da je glavni, iako ne i jedini, razlog što su Vavilonci prihvatili heksagezimalni sistem bio u njihovim vrlo razvijenim astronomskim motrenjima. |
EGIPATSKA MATEMATIKA |
Staroegipatska je matematika jedna od najranijih epoha razvoja te nauke. Posebno jedna od prvih grana matematike, geometrija, već samim svojim nazivom otkriva i svoje poreklo. To je po nastanku grčka reč koja bi, doslovno prevedena, značila "merenje zemlje". A upravo kao merenje zemlje geometrija se široko razvila već u starom Egiptu. Poslovična izreka, "Egipat je dar Nila", dovoljno je poznata. Bez blatnjavih žutih voda te reke što su hiljadama godina natapale zemlju, ne bi se razvila tako bogata civilizacija starog Egipta. No, posle redovnih velikih poplava Nila, svake bi se godine granice zemljišnih poseda izbrisale i trebalo ih je ponovno odrediti – valjalo je, dakle, premeravati zemljišta. Izgradnja veličanstvenih hramova, piramida, kipova, takođe je zahtevala određena otkrića iz geometrije. |
 |
O staroegipatskoj matematici doznajemo ponajviše iz dva poznata papirusa: Rajndovog i Moskovskog. Rajndov papirus je 1858. otkrio škotski egiptolog Henry Rhind u Luxoru. To je zapravo svitak dužine 6 m, širine 30 cm. Pisao ga je pisar Ahmes oko 1650. p.n.e. i verovatno je nastao tako što je Ahmes prepisivao neki spis star 200 godina. Danas se čuva u British Museumu u Londonu, a sadrži 87 matematičkih problema. To je jedna kompletna "studija o svim stvarima, pogled u unutrašnjost svega što postoji, saotkrice o tamnim tajnama", kako piše u samom papirusu. Ahmesov papirus je zbirka tablica i vežbi, retorička u svojoj formi, koja je namenjena uglavnom učenju matematike. Sadrži vežbe iz aritmetike, algebre, geometrije i raznih merenja. Moskovski papirus otkrio je 1893. godine V. S. Golenichev. Dug je 6 m, širok 8 cm. Sadrži 25 problema, od kojih mnogi nisu čitljivi. Čuva se u Moskovskom muzeju. Hijeroglifskim znacima se pisalo po kamenu kako s leva na desno, tako i obrnuto, a ponekad i odozgo prema dole. Različito pisanje ne stvara probleme kod čitanja bojeva jer egipatski način pisanja brojeva nije pozicijski. Hijeratički su znaci uvedeni za brzo pisanje po papirusu, drvu ili po lončariji. Osim navedenih, upotrebljavali su se povremeno i neki posebni znakovi za brojeve koji nisu dekadne jedinice. Npr. za broj dva crtali bi se goveđi rogovi, za broj pet morska zvezda, a ljudska glava bila je i oznaka za broj sedam (7 otvora). Posmatramo li fantastične građevine koje su stari Egipćani ostavili u prilog svetskoj baštini, ne možemo a da se ne zapitamo koliko su dobro imali razvijenu geometriju, stereometriju i sve ono što im je bilo potrebno za izgradnju piramida i hramova. |
Uskoro opširnije ...
| Fotografije: preecek170327ema300assingment2.weebly.com, egypt.mrdonn.org |